Žarko Ubiparip: Moji su zbog rata otišli u Kanadu, ja sam znao da ću se jednog dana vratiti
Vreme čitanja: 6min | pet. 24.02.23. | 16:00
Odbojkaš Vojvodine prešao neobičan put do dolaska u Novi Sad
Njegovo prezime nije bilo među zvučnijim kada su prošlog leta objavljena pojačanja Vojvodine. S obzirom na to da je rođen 1999. godine i da je iza sebe imao samo dve profesionalne sezone u Ribnici - sasvim je logično da očekivanja nisu bila ogromna. Međutim, Žarko Ubiparip kako vreme odmiče postaje sve važnija karika u postavi novosadskog tima. Uspeo je da se nametne i da pridobije poverenje trenera Slobodana Boškana, pa je njegova uloga postala daleko veća nego što je to bio slučaj na startu sezone.
Potpisao je ugovor na tri godine, trudiće se da u srpskoj Atini što više napreduje, a onda nastavi karijeru u nekom poznatom evropskom klubu.
Izabrane vesti
Početak njegove priče nije vezan za Novi Sad, Kraljevo ili Beograd, već za Kanadu. To je zemlja u kojoj se rodio i proveo najveći deo života. U Srbiju je stigao na početku pandemije, iako su planovi pre toga bili malo dugačiji...
"Prešao sam neobičan put, ni sam ne znam kako sam ovde gde jesam. Rođen sam u Kanadi, moji su se upoznali tamo. Otišli su zbog rata i ja sam se tamo rodio, završavao školu posle... Svakog leta sam dolazio u Srbiju i znao sam da ću se jednog dana vratiti. Kad je krenula korona meni su na koledžu ugasili odbojku, želeo sam da igram i dalje, ali i da završavam fakultet. Zato sam došao u Ribnicu, igrao za njih, a u isto vreme završavao školovanje", ispričao je Žarko Ubiparip u razgovoru za Mozzart Sport.
Studirao je ekonomiju i finansije, a posle fakulteta može potpuno da se posveti sportskim obavezama.
"U Kanadi je na koledžu najviši nivo odbojke, kao u Americi, pošto ne postoji profesionalni. Igrao sam blizu mog rodnog grada... Ja sam znao i ranije da želim profesionalno da se bavim odbojkom, ali sam zbog roditelja želeo prvo da završim fakultet, da bih imao tu sigurnu opciju ako se nešto ne daj bože dogodi... Imao sam nameru da dođem u Srbiju da igram, jer sam smatrao da je to sledeći korak posle fakulteta. Samo se ta putanja ubrzala, pošto nisam završio skroz, već sam prvo otišao pa završio onlajn".
Brzo se Žarko navikao na novi ambijent, način života, hranu i sve ostalo.
"Pričam svima – uvek sam živeo tamo, a leti dolazio u Srbiju. Onda mi se preko noći desilo da sad živim u Srbiji, a preko leta idem na odmor u Kanadu. Lepa je zemlja, tamo su mi i dalje drugari, porodica, otišao bih samo zbog njih da ih vidim i posetim, ali nemam više nameru da se vraćam da živim tamo, pogotovo kad mi je sad prelepo u Novom Sadu".
Iako nije živeo ovde, priča veoma tečno na srpskom...
"U kući smo uvek pričali srpski, išao sam u srpsku školu od prvog do 12. razreda. Svakog leta sam dolazio, tako da mi nije bilo teško da naučim"; uz osmeh objašnjava Ubiparip.
Kako i da mu ne bude lepo u Novom Sadu, kad njegov tim ređa pobede. Vojvodina je prva na tabeli u prvenstvu sa 16 pobeda i jednim porazom.
"Teško je držati visok nivo cele sezone. Trener nam mnogo pomaže, govori nam na svakom treningu da budemo oprezni jer kad sve ide lepo, onda malo popusti koncentracija. Dođe do opuštanja... Boškan nas drži pod kontrolom i verujem da ćemo nastaviti ovako. Ako uspemo onda nećemo izgubiti nijednu utakmicu do kraja sezone".
Završen je deo sezone u kome su Novosađani morali da igraju i domaća i međunarodna takmičenja, sada se sve svelo na prvenstvo i Kup Srbije.
"Bilo smo više fokusirani na Ligu šampiona, želeli smo da pokažemo najbolje lice... Ali, nažalost bili smo četvrti i ispali smo. Sad imamo priliku da se fokusiramo samo na prvenstvo Srbije, imamo više vremena za trening, za ugravanje... Sad je mnogo lakše, pa bolje i igramo".
Od Voše se očekuje da nastavi niz osvajanja trofeja, a jasno je koji su klubovi glavne prepreke na putu ka cilju.
"Partizan je pri vrhu tabele, Radnički je pokazao da je jak - od njih imamo jedini poraz, nije lako ni sa Zvezdom - sa novim trenerom polako pokazuje da može da igra dobro... Mi se trudimo protiv svake ekipe da odigramo maksimalno, tako da nam nije bitno ko je sa druge strane".
Posle nekoliko meseci adaptacije, sada je za Ubiparipa sve mnogo lakše.
"Kao mlađi igrač, nisam bio doveden da napravimo razliku od samog početka. Ali, mislim da sam pokazao svima da želim da napredujem i da budem u prvoj postavi. Kroz nekoliko prilika koje sam dobio dokazao sam koliko mogu, pa sada držim taj nivo forme. Pomažem ekipi koliko mogu, ja sam zadovoljan, a mislim da su i trener i stručni štab, takođe. Tako da – sve je dobro".
U elitnom takmičenju srpski šampion nije imao zapaženu ulogu. Jedna pobeda nije bila dovoljna da se prođe u nokaut fazu ili nastavi priča u CEV kupu. Za korak dalje potrebno je da se pokaže nešto više...
"Mislim da se sve svelo na servis i prijem. Te neke bolje ekipe stvarno serviraju baš snažno, onda je teže da se primi idealno, a kad te pomere sa mreže, onda spoje trojni blok, odigraju sjajno odbranu... Baš je teško nadigrati ih. Za taj neki korak dalje treba da se pojača servis, da se uvežba još bolje prijem i onda je sve do nadigravanja".
I pored slabijih rezultata, za Ubiparipa je učešće u elitnom takmičenju bilo dragoceno.
"Prva Liga šampiona za mene – prelepo je bilo, ne mogu ni da opišem. Kao mali sam imao želju da zaigram u tom takmičenju. Lepo iskustvo, drago mi je što sam imao priliku da igram mnogo utakmica. Skoro svaku... Nešto što mi je ostalo upečatljivo – shvatio sam da ništa nije nemoguće. Te igrače sam gledao na TV-u, mislio sam da su vanzemaljci, da igraju neverovatnu odbojku, a ustvari su to isto igrači koji samo manje greše, pametnije igraju, nije nemoguće doći do tog nivoa. Samo trud, rad, znoj i jednog dana bi voleo da dođem i do tako neke velike evropske ekipe".
Pred Novosađanima je još jedan veliki izazov. U nedelju od 16.30 igraju finale kupa protiv Partizana na Ubu. Iste ekipe borile su se i za Superkup i tada je pobeda otišla na stranu crno-belih.
"U nedelju očekujem da odigramo najbolju utakmicu ove sezone. U Superkupu kada smo se sastali mi smo bili van forme, posebno novi igrači koji su tek došli u klub, među kojima sam i ja. Trebalo je vremena da se uklopimo i pokažemo pravu igru. Mene mnogo motiviše borba za trofej. Želimo da donesemo pehar u Novi Sad. Meni je ovo treća godina da igram profesionalno odbojku - u prvoj sezoni sam uzeo Kup sa Ribnicom, tako da bih sad voleo da to uspem i sa Vojvodinom".
Svi u redovima šampiona Srbije znaju šta mogu da očekuju od igrača Partizana.
"Dobra su ekipa, napadaju sa svih strana, pokriveni su na svim pozicijama. Mislim da treba da napadnemo servisom, da im onemogućimo da imaju idealan prijem, biće im teže za napad, a nama lakše da se odbranimo", podvukao je Ubiparip u razgovoru za Mozzart Sport.
PIŠE: Miljana ROGAČ
FINALE KUPA SRBIJE
26. februar
Odbojkaši
16.30: Vojvodina - Partizan
Odbojkašice
19.00: Ub - Jedinstvo Stara Pazova